Која је разлика између фасцикли „Систем32“ и „СисВОВ64“ у оперативном систему Виндовс?

На 64-битним верзијама оперативног система Виндовс имате два одвојена директоријума Програм Филес. Али то се не завршава. Такође имате два одвојена системска директоријума у ​​којима су смештене ДЛЛ библиотеке и извршне датотеке: Систем32 и СисВОВ64. Упркос именима, Систем32 је пун 64-битних датотека, а СисВОВ64 је пун 32-битних датотека. Па шта даје?

Вхат ис Систем32?

Директориј Систем32 садржи Виндовс системске датотеке, и .ДЛЛ библиотечке датотеке које користе програми и .ЕКСЕ програмски програми који су дио Виндовса. Док је већина датотека које овде проналазите део оперативног система Виндовс, програми независних произвођача понекад инсталирају и своје ДЛЛ датотеке у ову фасциклу..

Апликације које се покрећу на вашем систему могу бити инсталиране у фасцикли „Програмске датотеке“ или негде другде, али често учитавају библиотеке на нивоу система из фасцикле „Систем32“..

Раздвајање 32-битних и 64-битних библиотека

На 64-битној верзији оперативног система Виндовс, имате Ц: Програм Филес фасциклу која садржи 64-битне програме и њихове датотеке, и фасциклу Ц: Програм Филес (к86) која садржи 32-битне програме и њихове датотеке. Корисно је да се ове датотеке раздвоје јер 64-битни програми захтевају 64-битне ДЛЛ датотеке, а 32-битним програмима потребне 32-битне ДЛЛ датотеке.

Ако 32-битни програм покрене потребну ДЛЛ датотеку, пронађе 64-битну верзију и покуша да је учита, она ће се срушити. Издвајањем 64-битног и 32-битног софтвера у два различита директоријума Програм Филес, Виндовс осигурава да се неће мијешати и узроковати проблеме.

Међутим, нису све ДЛЛ датотеке похрањене у програмским датотекама. Многе системске библиотеке које су укључене у Виндовс су ускладиштене у систему Ц: Систем32, а неки програми и овде депонују своје библиотечке датотеке. Дакле, баш као што Виндовс има одвојене 32-битне и 64-битне фасцикле Програм Филес, он такође има одвојене 32-битне и 64-битне верзије директоријума Систем32.

Систем32 и СисВОВ64

На 32-битном рачунару, сви 32-битни програми чувају своје датотеке у Ц: Програмским датотекама, а локација библиотеке на нивоу система је Ц: \ т.

На 64-битном рачунару, 64-битни програми складиште своје датотеке у Ц: Програмске датотеке и системску Ц: Фасцикла Виндовс Систем32 садржи 64-битне библиотеке. 32-битни програми складиште своје датотеке у Ц: Програм Филес (к86), а системска фасцикла је Ц: Виндовс СисВОВ64 \ т.

Ово је дефинитивно супротно. Упркос "32" у имену, директоријум Систем32 садржи 64-битне библиотеке. И упркос 64 у имену, СисВОВ64 фасцикла садржи 32-битне библиотеке - барем на 64-битним верзијама оперативног система Виндовс.

Уопштено, нећете морати да знате ово. Виндовс оперативни систем и програми које користите аутоматски постављају своје датотеке на исправну локацију и користе исправан фолдер. Међутим, ако икада будете морали да ручно инсталирате ДЛЛ датотеку на исправној локацији или пронађете место где је инсталиран - што је веома ретко - мораћете да знате која је која.

ВОВ64, Екплаинед

"ВОВ64" део имена овде се односи на Мицрософтов "Виндовс 32-битни на Виндовс 64-битни" софтвер, који је део оперативног система. То омогућава Виндовс-у да покреће 32-битне програме у 64-битној верзији оперативног система Виндовс. ВоВ64 преусмерава приступ датотекама да би се осигурало да ће програми радити исправно.

На пример, ако инсталирате 32-битни програм на 64-битну верзију оперативног система Виндовс и он покуша да пише у фасциклу Ц: Програм Филес, ВоВ64 указује на Ц: Програм Филес (к86). И, ако жели да приступи Ц: Виндовс Систем32 фасцикли, ВоВ64 показује на Ц: Виндовс СисВОВ64. Виндовс то ради помоћу преусмеривача система датотека.

Све се то дешава аутоматски и транспарентно у позадини. Програм не мора ни да зна да ради на 64-битном оперативном систему, што омогућава старијим 32-битним програмима да раде без измена на 64-битним верзијама оперативног система Виндовс. ВОВ64 такођер преусмјерава приступ регистру, осигуравајући да постоје одвојене области регистра за 64-битне и 32-битне програме.

Па зашто је Систем32 64-битни и СисВОВ64 32-битни?

Све то нас враћа на питање од милијун долара: Зашто је мапа “Систем32” 64-битна и СисВОВ64 32-битна?

Изгледа да је одговор да су многе 32-битне апликације биле хард-кодиране да би користиле директоријум Ц: Виндовс Систем32. Када су програмери рекомпајлирали ове апликације за 64-битне верзије оперативног система Виндовс, наставиле су да користе директоријум Ц: Виндовс Систем32.

Уместо преименовања директоријума и приморавања програмера да пређу на нови, разбијање многих апликација у том процесу, Мицрософт је напустио “Систем32” као стандардни системски директоријум библиотеке. Створили су нови директориј библиотеке за апликације које се извршавају под слојем ВоВ64, који су назвали “СисВОВ64”. Када размишљате на овај начин, име има више смисла.

Да, мало је глупо да је директоријум са именом “32” сада 64-битни. Можда би Мицрософт то требало да види када су га назвали Ц: Виндовс Систем32 у 90-има. Али, иако би једноставнија схема именовања била лијепа, није вриједно разбити гомилу програма и створити више посла за програмере само да би тамо стигли. То значи да смо у догледној будућности заглављени са Систем32 и СисВОВ64.